Izvor: Dojče Vele

Nije bilo tako davno kada su latinoamerički birači, iz zemlje za zemljom, počeli birati levičarske predsednike. Nova grupa lidera koja je došla na vlast u proteklih nekoliko decenija zauzimala je širok asortiman pozicija duž ideološkog spektra, zagovarajući levičarsku politiku koja je uveliko varirala – od blagih projekata preraspodele prihoda do agresivnih programa nacionalizacije. Ali trend prema levičarskim vladama u Latinskoj Americi bio je nepogrešiv i danas se nastavlja.

Latinsku Ameriku sada zapljuskuje drugi levičarski talas, koji je prošlog meseca stigao i do konzervativnih uporišta kakva je Kolumbija, koja je prvi put u istoriji izabrala levičarskog šefa države Gustava Petra – bivšeg gerilca i senatora

Kolumbija koja je važila za desničarski bastion, sada se pridržila Argentini i Čileu državama koje imaju levičarsku vlast . Kao glavni razlozi zašto su se kolumbijski birači okrenuli levici navode se ekonomski problemi i porast nejednakosti. Od početka pandemije virusa korona Latinska Amerika se suočila sa rastom cena i manjom ponudom poslova, što je „presudilo” brojnim desničarskim, tradicionalno proameričkim vladama.

Novi milenijum je doneo i nove lidere, pobornike socijalističkih ideja koji su dolazili na vlast u Latinskoj americi gde su se podrazumevale liberalna ekonomija i čvrsta saradnja sa Sjedinjenim Državama.

Levičarski kandidati su ove godine pobeđivali i u Čileu i Hondurasu, a ankete pokazuju da bi bivši predsednik Brazila, Lula da Silva, takođe mogao da pobedi na izborima u oktobru.

„Novi levičarski talas jača u regionu”,međutim, u poređenju sa prvim talasom, između 2000. i 2010. godine, čini se da je ovaj jači, jer su današnji izazovi daleko veći, kaže politikolog Jan Besten u intervjuu za Dojče Vele.

Levica sa nijansama

U prvoj deceniji milenijuma takozvanom prvom levičarskom talasu, levičarski kandidati pobedili su na ključnim predsedničkim izborima, kao na primer Hugo Čavez u Venecueli, Lula da Silva u Brazilu, Nestor Kirhner u Argentini, Mišel Bašele u Čileu, Hose Muhika u Urugvaju, Evo Morales u Boliviji i Rafael Korea u Ekvadoru.

Prema rečima Flavije Frajdenberg, direktorke Centra za političke reforme u Latinskoj Americi, levičarske vlade u regionu nastavljaju da pokazuju nijanse. Pri tom se mora praviti razlika između socijalne, ekonomske i ideološke levice.

 „U prvom redu moramo da razlikujemo demokratske i nedemokratske političke sisteme argentinka za Dojče Vele dodaje da Venecuela, Nikaragva i Kuba, gde vladaju levičari, ne mogu da budu uvrštene u grupu demokratskih zemalja.

Politikolog Besten, međutim, ističe da „radikalna levica poput Čavezove, ne može da se poredi sa umerenom levicom poput Lule da Silve. Svaka zemlja ima drugačiju političku i društvenu realnost.“

Stigmatizacija, uobičajena praksa

Politikolog Besten objašnjava da ga nije iznenadila aktuelna kampanja stigmatizacije i ponižavanja u kolumbijskom izbornom procesu. Optužbe da bi Petro južnoameričku zemlju pretvorio u „drugu Venecuelu“ nisu ništa novo.

„Tu strategiju izjednačavanja levičarskih političara sa Madurom i terorizmom, nedavno smo primetili u Čileu i Peruu. Ali to nije uspelo i samo je išlo na ruku dotičnim kandidatima.

„Ne mislim da Petro ugrožava demokratiju u Kolumbiji“, kaže Besten. Kao gradonačelnik kolumbijske metropole Bogote i senator, Gustavo Petro bio je deo institucionalne strukture.

Flavija Frajdenberg smatra da je Petrov veliki izazov da pokaže gde će se u levom spektru pozicionirati. Za nju ne predstavlja problem to što je Petro bivši gerilac: „Veliki uspeh demokratizacije naših zemalja je u tome što delovi Levice, koji su se nekada opredelili za oružani put, u međuvremenu preko demokratskih izbora učestvuju u političkom nadmetanju.“