Umjetnost, sama po sebi, nema žanr. Naprotiv, ili ona to jeste ili nije, bez obzira na pravac u kojem se kreće. Nešto što joj, ako je ona zaista ,,posrednik između duhovnog i osjećajnog života”, daje na težini, ali i dubini svakako, jeste momenat kada njen stvaralac, na neki autentičan način, uspije oživjeti duh(ove) starih vremena. Jer svi mi, naročito na ovim prostorima, prošlošću živimo za budućnost, ne čineći nju značajno boljom, a budućnost, samim tim, vrjednijom.

Ipak, postoje pojedinci kojima to – talentom, osjećajem ili ljubavlju za ono što stvaraju – pođe za rukom. Jedan od njih je Dušan Stojadinović, poznatiji kao Dule Resavac, muzičar iz Despotovca (Srbija) koji je, nedavno, u izdanju PGP-RTS-a objavio album ,,Priče iz Podsvesti”. Riječ je o izdanju koje sadrži 10 numera, a kojim je autor – kroz liriku, muziku i vokalni izraz – uspio reanimirati tradiciju, smjestiti je u sadašnji trenutak i, na neki suptilan način – kombinujući džez i bluz – odvesti slušaoca na putovanje kroz vrijeme i emocije kojima su, nekada davno, živjeli ljudi u Južnoj Srbiji ali i, još važnije – naši stari na Balkanu.

KOMBINAT: Kažite nam, ovako za početak, nešto više o sebi i svom radu/karijeri: gdje ste do sada svirali, koju vrstu muzike i u čemu se, privatno, najviše pronalazite?

Rođen sam u porodici muzičara, pa su tako moji muzički počeci bili spontani. Počeo sam, još kao sedmogodišnjak, da sviram harmoniku uz svog dedu Božu, čuvenog harmonikaša i pevača da bih, kasnije, nastavio usavršavanje sa ocem Acom Resavcem i, na kraju, bratom Goranom. Danas više ne sviram harmoniku, ali sviram 15 raznih duvačkih i perkusionističkih instrumenata. Za sebe volim reći da sam narodni stvaralac, seljak i pesnik-naivac, autohtoni pojac i multiinstrumentalista. Ako mogu da kažem da imam neku ,,specijalnu moć”, onda bi ona upravo bila to što mogu da se prilagođavam žanrovima što je, verovatno, zbog toga što muziku ne delim po žanru, već isključivo na dobru i lošu, bezvremensku i prolaznu, duhovnu i prostačku. Zato danas i snimam ,,world music” albume, ali imam i bend koji svira rok, pop i fank muziku. Sviram, takođe, i u bendu Danice Krstic, pevam šlagere u duo bendu – sa svojim kumom Aleksandrom Stojićem, sviram i u bendu ,,Balkan Lovers” koji sam osnovao zajedno sa svojim bratom i još puno toga .

KOMBINAT: Nedavno ste, za PGP RTS, u saradnji sa bendom ,,Stoiks” objavili album ,,Priče iz podsvijesti”. Riječ je o albumu vaših autorskih pjesama koje, veoma, podsjećaju na naše stare narodne pjesme. Kako ste i kada došli na ideju da započnete rad na jednom ovakvom projektu?

Moja velika sreća je to što imam šansu da sviram i stvaram sa ,,Stoiksima”. Njih je osnovao moj kum, Aleksandar Stojić – gitarista i magistar Bečke Akademije. U pitanju je jedna skupina neverovatnih muzičara i fantastičnih ljudi.  

“Priče iz Podsvesti” se, moram priznati, već dugo krčkaju u meni. Došle su mi spontano i, sasvim, neočekivano, kao da sam ih crpio iz nekog izvora kolektivne svesti, pa su zato iz podsvesti. Želeo sam da uradim upravo to što si, tako lucidno, nagovestio u pitanju: da napišem pesme koje su neokaljane šundom, a da formom podsećaju na bisere našeg narodnog stvaralaštva. Zamišljao sam kako bi mogla naša narodna muzika da zvuči da nije pretrpela napad kiča i prostakluka, te je tako forma arhaična, ali su teme savremene, a muzika moderna i, u isto vreme, narodna. Sve ovo su ljudi iz PGP-RTS-a prepoznali i, evo, na našu veliku radost, album se već oko mesec dana vrti na radio stanicama i televizijama.

Mi, Srbi, ali i ostali narodi sa prostora Balkana, očigledno, nismo svesni bogatstva naše narodne tradicije, obzirom da je se, u poslednje vreme, ovako olako odričemo.

KOMBINAT: Kako je tekao proces rada na albumu, gdje ste snimali, ko je radio na pjesmama kao i, generalno, kako su one nastajale i u kojem periodu? Da li ste zadovoljni finalnim proizvodom?

Album je sniman u studiju ,,Boža Jagodina”, koji je u vlasništvu legendarnog bubnjara Čede Marjanovića, u periodu od 2020. i 2021. godine. Desila nam se ona pandemijska pošast (kojoj ne želim ni da izgovorim ime), pa smo mi muzičari, neočekivano, dobili slobodno vreme da radimo na stvarima na kojima nismo stizali zbog stalnih svirki i koncerata. Meni je ta pauza, u neku ruku, dobro došla pa sam seo i završio tekstove za sve pesme koje su mi, negde, u podsvesti visile. Zatim je moj kum, Stojić, smislio prelepe melodije i sve to, zaista maestralno, raspisao u aranžmane. Posle toga je ostao onaj lakši i zabavniji deo, a to je da sve u studiju snimimo baš onako kako smo zamislili.

Rad u studiju kod Čika Čede je bio veoma opušten, naročito zbog prijatne porodične atmosfere koja tamo obitava, pa kad smo sve završili – Marko Vučković je odradio fantastičan miks i post-produkciju i, na kraju, dobili smo ,,Priče iz Podsvesti”, proizvod čijim sam kvalitetom izuzetno zadovoljan.

Inače, na ovom albumu su, pored Stoiksa, svirali i neki od najvećih virtuoza na svojim instrumentima sa ovih prostora, a to su: Martin Lubenov iz Bugarske (harmonika); Marko Marković (truba); Danica Krstić (prateći vokali); Branko Bako Jovanović (tambura); Miloš Jakovljević (kaval); Igor Malešević (bubanj); Čeda Marjanović (perkusije); Miško Milanović (violina); Mario Coubillas iz Perua (perkusije)…

KOMBINAT: Da li se, prilikom pisanja tekstova, ali i kasnije prilikom rada na muzici, bilo teško vratiti u to neko vrijeme na koje podsjećaju ove pjesme i na koji način vam je to uspjelo? Kako ste do/postigli da one, u isto vrijeme, zvuče kao stare autentične narodne pjesme, a da opet budu smještene u ovaj trenutak?

Iskreno da vam kažem, nije mi bilo teško da se prenesem u to neko prošlo vreme jer sam, pored muzike i tradicije našeg naroda, veoma zainteresovan i za istoriju i etimologiju našeg jezika. To starinsko što ima u pesmama je, zapravo, ta naša narodna forma – koju sam težio da ispoštujem, a to savremeno su teme. S tim što su one i, uopšteno govoreći, neka opšta mesta. Zato sam poprilično siguran da to kako majka u pesmi ,,Crni Milija” kudi svoga sina Miliju, to može da se preslika i u prošlost, i u sadašnjost a, bogami, i u budućnosti. Jer će i u vreme koje nam tek predstoji neku majku, sigurno, ista stvar da muči. A arhaičnost i autentičnost ovih tekstova je došla od mog resavskog dijalekta koji se, inače, naziva kosovsko-resavsko-prizrenski i koji mi, u kući, gajimo odvajkada.

KOMBINAT: Zašto baš ,,Priče iz podsvijesti”?

Prvi album sa ,,Stoksima” se zvao ,,Priče sa Izvora“, jer smo obrađivali naše stare kosovske i makedonske pesme, oslanjajući se na izvorište same tradicije. Ovaj se zove ,,Priče iz Podsvesti” jer sam, sve vreme dok sam pisao ove pesme, imao osećaj da su to neke neispričane priče. Znate, kao one neke priče koje izlaze iz mene, ali koje ne pripadaju samo meni. Neke moje lične priče ali, ujedno, priče koje pripadaju i kolektivnoj svesti našeg naroda.

KOMBINAT: Iako je možda rano govoriti, jer je album objavljen nedavno, kakve su prve reakcije publike na njega i kakva su, generalno, vaša očekivanja od ovog muzičkog ostvarenja?

Album je u javnosti tek oko mesec dana. Ipak, polako i sigurno, dolazi do svoje publike. Čini mi se da, temeljito, zauzima svoje mesto u srcima ljudi koji imaju živaca i osećaja za ovakvu muziku i ovakvu tematiku. Nažalost, ovo danas nije muzika za široke narodne mase ali, možda, ne treba nikada ni da bude. Nakon svih ovih godina naučio sam da čovek ne treba da ima prevelika očekivanja, naročito kad je muzika u pitanju na ovim našim prostorima. Tako da jedino što očekujem jeste da ove pesme dopru do otvorenih duša, koje će moći u njima da uživaju, pa da mogu, sa svojim bendom, da putujem po našoj bivšoj državi i da ih uživo sviram i pevam, jer to uživo sviranje nešto je što nas muzičare najviše raduje.

KOMBINAT: U poslednje vrijeme, barem je tako po pitanju sevdaha, pojedini autori sa Balkana se trude da ga osavremene, dok je naš, takođe autentični muzički izraz – koji je vama bio nabigacija prilikom rada na albumu – zapostavljen. Šta mislite, zbog čega je to tako? Zašto naši ljudi, u Srbiji i Crnoj Gori, tako lako zapostave iskonsko svoje kao što je, u ovom slučaju, zvuk kojim ste se vi bavili?

Uh! Ja volim sevdah, ali tu ima i dosta pomodarstva, u smislu da se mnogim današnjim izvođačima ovog stila daje veći značaj od onog koji, zapravo, zaslužuju. Ja kad pomislim na sevdah pomislim na Safeta Isovića, Nadu Mamulu i tu vrstu izvođača koji su to, autentično i tehnički, veoma zahtevno izvodili i ispevavali. Shvatam da je ovako ,,pripitomljen” sevdah lakši za izvođenje i, ujedno, pitkiji za narod, ali mi kao takav, veoma često, zazvuči neistinit. Ja ne znam kakav smo mi zvuk postigli, ali je sigurno da se nismo krili, već smo svirali onako kako se, po našem shvatanju, svira narodna muzika našeg prostora, uz sve trilere i melizme koje ona nudi. A, opet, s druge strane, harmonijom i ritmom smo dobili tu potrebnu savremenost i modernost. Mišljenja sam da jedino osavremenjivanjem – tj. smještanjem tema kojima se u pjesmama bavimo u sadašnje, realno vrijeme – naše tradicionalne muzike možemo istu da spasimo od zaborava!

KOMBINAT: Šta je doprinijelo pojavi kiča i šunda u našoj domaćoj muzici i tome da se naša tradicionalna muzika, gotovo u potpunosti, istisne ili ,,prilagodi” novoatarijama koje, svakodnevno, možemo čuti na radiju, TV-u…?

Desio se tehnološki napredak! Desila se ,,demokratizacija” u muzici i, danas, vidimo da ona sve više dobija maha. Desilo se to da svaka budala može da snimi album, a to je omogućeno tim napretkom. Nekad, u bivšoj Jugoslaviji, imao si 7-8 studija – uglavnom po glavnim gradovima Republika. U njima si imao po 2, najviše 3, orkestra koji tu rade i snimaju. Mogao si da imaš brdo para, ali ako šef orkestra ne želi da stane iza tvog imena – mogao si na glavu da dubiš, ali pesmu ne bi snimio. Baš sad dok ti ovo govorim zamišljam kako neki ,,Jala”, ,,Buba”, ,,Jami Ferari” dolazi kod Krnjevca ili Jovice Petkovića i kaže mu: ,,matori, ajde da snimimo neke pesme(!)“. Mislim da bi dobio batine… I zato nam i dan danas prija ta narodna muzika iz šesdesetih i sedamdesetih godina, a sve manje ona koja stiže kasnije. Ne kažem da je sve što je snimljeno posle tog vremena smeće. Naprotiv, ima tu sjajnih pesama i sjajnih pevača, ali se oseća jak uticaj šunda i kiča, a to je zato što se previše uzimao u obzir ukus slušalaca zbog komercijalnog učinka.

KOMBINAT: Kako se jedan umjetnik, u ovom slučaju vi, može boriti protiv toga? Šta tekolegama koje bi, vrlo rado, pjevale na našem, autentičnom načinu i stilu, dok ih dnevni tokovi, i jurnjava za novcem, ubjeđuju da, ipak, prihvate taj kič i šund?

Pre svega, hvala ti na ovome ,,umetnik”. Mislim da se ta reč danas veoma zloupotrebljava, a ja se samo trudim da dotaknem umetnost i uživam u svakoj sekundi kad se ona, negde na nekom nastupu, desi. Ne znam šta bih mogao kolegama da savetujem, jer lako je pričati punog stomaka. Hoću reći, mogu ja nekog savetovati ,,aj ovako”, ili ,,aj onako”, ali ako taj neko mora da prehrani svoju porodicu – onda je jasno da mora biti kompromisa. Jedino ne shvatam moje kolege koje, od ovog našeg posla, prave cirkus. One koji mešaju pornografiju u sve ovo, ili one koje prave budale od sebe, dopuštajući da im se ljudi kojima pevaju penju na kičmu i koji kleče zbog novca. To je već stvar dostojanstva!

KOMBINAT: Da li je i koliko teško danas, u moru uvoznog sadržaja i žanrova, biti umjetnik autentično našeg, tradicionalnog muzičkog izraza kao i, uopšteno, kako danas ostati umjetnik i očuvati slobodu?

Nije lako ni danas a, vrlo verovatno, nikad i nije bilo! Pre svega jer se našoj tradicionalnoj muzici pridaje premalo pažnje i zato što su našim direktorima ustanova kulture, umnogome, vezane ruke. Od njih se ne očekuje da stvaraju kulturne sadržaje, već da ispunjavaju političke zadatke. Pa je, naprimer, mnogo bitnije kakav odziv imaju njihovi ,,kulturni” sadržaji, od toga kog su kvaliteta. Uglavnom su im budžeti premali za ono što bi i oni sami želeli da rade, pa lako padnu na kompromise te se, neretko, dešava da se na raznim binama – po trgovima, slama, halama i dvoranama – pojavljaju kojekakvi treš i komercijalni muzičari i turbo folk pevačice niskog morala. E, sad, to na kraju privuče neku masu, pa se onda sav taj treš i šund opravda(va) posetom…

Mislim da nam je poremećen sistem vrednosti i to, definitivno, nije više tajna. Ja se borim koliko je u mojoj moći i svoju slobodu vidim upravo u činjenici da stvaram muziku koju volim, iza koje mogu ponosno da stanem i koju mogu da ostavim, kao zaostavštinu, svojoj deci i unucima kojih, kada je budu slušali, neće biti sramota svog oca ili, sutradan, dede.

KOMBINAT: Jedna od pjesama koja je, kako ste mi i sami potvrdili, favorit na albumu jeste ,,Gdje si zoro sunce milo”. U pitanju je sevdah, doduše na vaš način, tj. onako kako ga vi vidite. Koliko je teško, u ovo doba površnosti, ambalaže i pakovanja, na prvom mjestu, smoći snage da emocijom ispričate jednu ovakvu priču?

,,Gde si  zoro ,sunce milo“ je pesma na koju sam jako ponosan! Ona je, zasigurno, sevdah. Ljudi su danas bombardovani površnim sadržajem – zatrpani prostaklukom. Isplivali su neki sa dna i popeli se na vrh i guše sve lepo i normalno što promoli glavu. Ali, ipak, pesma ,,Gde si zoro Sunce milo” se nekako provlači kroz taj mulj i u ljudima budi one najiskrenije emocije, pa se čak pojave i suze kod ljudi koji je prvi put čuju. Doživeo sam da je sviraju đaci srednje muzičke škole iz Kraljeva i da, sa njom, pobede na državnom takmicenju, ali i da je ljudi u kafani sviraju mesecima pre nego što je, zvanično, izašla u etar. Meni nije bilo nimalo teško da napišem ovu pesmu i da je, emotivno, iznesem onako kako sam to ovekovečio na albumu. To se desilo, kao i sa svim ostalim pesmama, tako što sam je napisao za minut, dok sam pio kafu i gledao kako Sunce zalazi.

KOMBINAT: Kako, osim kroz jednu ovakvu pjesmu, na Balkanu pobjeći od tog besmisla potrage za razlikima među nama gdje ih, generalno, nema i ne može biti?

Ako pričamo o narodima iz naše bivše zajedničke države – tu razlike gotovo da nema. Svi pričamo istim jezikom, jedemo istu hranu, slušamo istu muziku i imamo zajednicku predhrišćansku tradiciju. Jasno je gde su počele naše podele: onda kada smo se podelili na pravoslavce, katolike i, kasnije, na muslimane. Podelile su nas velesile počevši od Rimskog carstva i Vizantije, pa sve do Otomanske imperije. Nažalost i danas smo tu – negde između NATO zemalja i Rusije. Oslobodićemo se tih besmislenih podela samo onda kada nam ne bude smetalo da li neko ,,peva”, ,,pjeva” ili ,,piva”.

KOMBINAT: Ovom pjesmom ste, potpuno filosofski postavili i pitanje: može li vjera biti bitnija od ljubavi ako je i sama vjera, ustvari, ljubav? Šta je, po vama u tome najbitnije? 

Upravo sam o tome i razmišljao dok sam je pisao. Kako je moguće da je nekom vera bitnija od ljubavi, ako je sama vera, valjda, ljubav?! Ako voliš Hrista, ili Muhameda, kako možeš mrzeti nekog druge vere?! Kakav se to čovek odriče ljubavi zbog vere?! I, verujte mi, siguran sam da će svako normalan izabrati pre ljubav nego veru! 

Zato se u refrenu i kaže ,,moliću se za te’ vilo, mome Bogu tvom Alahu“. Jer je, na kraju, smisao isti. Čovek traži nadu i utehu u Bogu, ali je najčešće pronalazi u ljubavi.

Dule Resavac je, kao veliki ljubitelj prirode, u svom kraju prepoznat i kao ekološki aktivista. Tako je, u cilju odbrane rijeke Resave – kraj koje je i proveo svoje djetinjstvo – napisao, komponovao i snimio pjesmu ,,Čovek i reka”. Naravno, u autentičnom duhu narodnog stvaralaštva Južne Srbije.

KOMBINAT: Šta je i kakva ta zora koju moramo čekati kao ,,Sunce milo”?

Ta zora je ljubav koju moramo zaslužiti, koju moramo gajiti i kojoj se, od sveg srca, moramo nadati. To je ona lepota prvog poljupca, ali i seta onog zadnjeg. U ovoj pesmi ona je poslednja slamka za koju se pesnik drži. Ona je pesniku sećanje koje on traži u podsvesti.

KOMBINAT: Kakvi su vam dalji planovi? Šta sve, u narednom periodu, možemo očekivati od vas?

Trenutno sam koncentrisan na promovisanje ,,Priča iz Podsvesti”, na nastupe koji su planirani i na snimanje ,,Priča iz Podsvesti 2” koje su gotove, u mojoj glavi, ali na kojima treba raditi.

KOMBINAT: Za kraj, neka vaša poruka čitaocima ,,Kombinata”…

Prvo bih se, tebi Milovane, zahvalio na jako lepim pitanjima, na tome što si mi dao priliku da kažem ono što mislim i zato što si me, u beskrajnom moru sadržaja na internetu prepoznao, a čitaocima Kombinata bih poželeo da vas i dalje čitaju, ali i da, kad nađu vremena, poslušaju moje ,,Priče iz Podsvesti”. Svako dobro i u zdravlju se sretali!