Izvor: Preokret

Dok užasnuti svet traži način da zaustavi brutalni rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine, postoji jedna osoba koja bi mogla da se probije do opasno izolovanog autokrate Kremlja. Angela Merkel, donedavna kancelarka Nemačke, smatrala je Putinovo ponašanje unekoliko dobrim tokom svojih 16 godina na funkciji, uključujući blokiranje njegovog prvog pokušaja da zauzme Ukrajinu 2014. Mađarski autoritarni premijer, koji se slaže sa Rusijom, Viktor Orban, sada je obezbedio četvrti uzastopni mandat i parlamentarnu većinu na izborima koji nisu bili ni slobodni ni fer. Za Evropsku uniju, pitanje šta da se radi sa potpunom autokratijom u njenoj sredini postalo je hitnije nego ikad

Merkelova ima jedinstvene kvalitete i zajedničku istoriju sa Putinom bez premca nijednom drugom svetskom lideru. Trebalo bi je ubediti da izađe iz penzije kako bi pomogla u spasavanju međunarodnog poretka za koji se borila tokom svog mandata.

Komplikovani odnos Putina i Merkelove počeo je 9. novembra 1989. padom Berlinskog zida. Taj događaj je obeležio Merkelino oslobođenje iz istočne nemačke policijske države u kojoj je, bez mogućnosti putovanja, živjela prvih 35 godina. Ubrzo je skinula naučnički beli mantil i pridružila se Hrišćansko-demokratskoj uniji, kasnije postala lider stranke, a potom i prva žena kancelar Nemačke.

Za Putina je novembar 1989. i kasniji kolaps sovjetske imperije kojoj je služio – koju naziva „najvećom geopolitičkom katastrofom dvadesetog veka“ – značio završetak karijere oficira KGB-a u Istočnoj Nemačkoj. Kao vršnjaci (među njima je samo dve godine razlike) i proizvodi iste sovjetske ere, Merkelova i Putin imaju jasno razumevanje jedno za drugo. Oni bukvalno i figurativno govore zajednički jezik.

Nakon što je Merkelova postala kancelarka, Putin ju je podvrgao raznim tehnikama KGB-a kako bi testirao njenu hrabrost. Poznavajući njen strah od pasa, pustio je svog velikog crnog labradora blizu nje na sastanku 2007. godine. Merkelova se nije pokolebala. „Mora to da uradi da bi pokazao svoju muškost“, rekla je kasnije. “On te testira ceo dan i ako se ne odupreš postaješ sve manji i manji.”

Merkelova, čije je poreklo pripremilo za Putinovu sposobnost za okrutnost i prevaru, nije se smanjila. U njihovim brojnim interakcijama, jednostavno je ignorisala njegove inscenirane ispade i preteće ćutanje.

Iako je Merkelova već 2014. zatekla Putina alarmantno odvojenog od stvarnosti, nastavila je, ponekad i po 15 sati u nizu, provesti u potrazi za zajednčkim jezikom u vezi sa Ukrajinom. U takvim situacijama je znala reći: „Usredsređena sam kao hodač po konopcu, razmišljam samo o sledećem koraku. Putin je ostao za stolom i na kraju pristao da zaustavi svoju agresiju nakon što je Rusija anektirala Krim i okupirala delove istočnog ukrajinskog regiona Donbas. Za Merkelovu je zamrznuti konflikt uvek bio bolji od sveopšteg rata.

Njen metod tokom njihovog višesatnog pregovaranja bio je da pusti Putina da se nesmetano buni. Kada bi završio, Merkelova bi ponovila ono što je upravo rekao gotovo detinjim jezikom, izvlačeći i dramatičnost i mnogo smisla iz njegove eksplozije. „Vladimire“, rekla bi ona, „svet ne vidi stvari tako.

Ledena smirenost Merkelove potkrijepljena je ovladavanjem detaljima bojnog polja. „Mislim da znam svako drvo u Donbasu“, rekla je jednom prilikom o ratnoj zoni. Pritisnula je Putina da precizno iznese svoj cilj, a zatim je ponudila nekoliko koraka da ga dovede tamo. Svojom naučnom obukom, i oslobođena ega, ideologije i emocija, razbila je njegove grandiozne planove na njihove najsitnije delove kojima se najviše može upravljati. „Ono što se računa je pronalaženje rešenja“, često je govorila.

U onoj meri u kojoj Putin može da veruje, on veruje Merkelovoj, koja ne samo da nema preostale političke ambicije, već ga nikada nije javno ocrnila niti otkrila sadržaj njihovih brojnih privatnih sastanaka. Poznata po tome da se divi ruskoj kulturi, Merkelova nikada nije govorila o Rusiji kao o „regionalnoj sili“, kao što je to nekada činio bivši američki predsednik Barak Obama.

Dva meseca nakon što je napustila kancelariju, Putin je pokrenuo sveobuhvatni rat koji je sprečila 2014. Pošto je Merkelova otišla, njen naslednik Olaf Šolc nije testiran, a Sjedinjene Države su radikalno polarizovane zahvaljujući bivšem predsedniku Donaldu Trampu, Putin je verovatno izračunao da mogao bi konačno da preokrene „katastrofu“ koja je počela 1989.

Ali i Merkelova je pogrešila. Oprezna političarka, dozvolila je nemačkim poslovnim interesima da prevladaju i nije uspela da zaustavi (sada suspendovan) gasovod Severni tok 2, kojim bi se transportovao gas direktno iz Rusije u Nemačku preko Baltičkog mora. Niti je povećala nemački budžet za odbranu dovoljno da odgovori rastućoj bezbednosnoj pretnji. Merkelova prezire rat i smatra da je pribegavanje njemu potpuni neuspeh državničke sposobnosti. Ipak, sa ratom koji sada besni u Ukrajini, Evropa i Zapad su uronjeni u post-Merkelovu eru kojoj se ne nazire jasan kraj.

Merkelova je verovatno jedina osoba na planeti koja se ne plaši, otvoreno ne prezire, niti je dužna Putinu, i koju, čini se, takođe poštuje. Imajući u vidu njihovu dugu zajedničku istoriju, malo je verovatno da će Putin dovesti Merkelovu na suprotan kraj tog komično dugog stola u Kremlju gde je nedavno poseo druge šefove država da bi telegrafski izrazio nedostatak interesovanja za ozbiljne pregovore.

Putin ozbiljno shvata Merkelovu i – koliko god da je izolovan – mora na nekom nivou da shvati da mu je potrebna pomoć da se spusti sa svog visokog i nesigurnog drveta, a da ne pretrpi potpuni gubitak obraza kojeg se plaši, te je spreman da prolije još krvi da bi ga izbegao. Merkelova, koja Putina poznaje bolje nego bilo koji drugi svetski lider, mogla bi da mu pomogne. Svojom vrhunskom smirenošću mogla bi ga još jednom opomenuti: „Vladimire, ovaj divlji rat nije u vašem interesu.”

Taj trenutak je, naravno, još uvijek daleko ali svetski poredak čiji je Merkelova bila najsnažniji branilac visi o koncu. Ulozi su dovoljno visoki za kockanje.

Kati Marton, predsjednica Founding Advisory Council of Action for Democracy, autorka je najnovije knjige The Chancellor: The Remarkable Odyssey of Angela Merkel (William Collins, 2021.).

Piše: Kati Marton za Project Syndicate