Sposobnost percepcije ideološke koncepcije, kao što je anarhija, izgubila se u nedostatku samokontrole društva. Zajednica, čiji smo dio, je na kapitalističkom autopilotiranju. U želji da, malo bliže i detaljnije, približimo ljudima anarhiju i, uopšteno, anarhizam, ovog puta razgovarali smo sa članovima (imena poznata redakciji) Anarhosindikalističke inicijative (ASI).

Anarhosindikalistička inicijativa je revolucionarno-sindikalistička organizacija iz Beograda. Ovaj pokret, osnovan 2004. godine, dio je Međunarodnog udruženja radnica i radnika (MUR – IWA – AIT).

Anarhija – slobodarski komunizam

Anarhija se, smatraju članovi Anarhosindikalističke inicijative (ASI), najjednostavnije može opisati sinonimom koji se, unutar pokreta, za nju koristi, a to je ,,slobodarski komunizam” – bezdržavni, samoupravni…

,,To je društvo koje će biti bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti, solidarnosti i međusobnoj pomoći, lišeno svih oblika represije, hijerarhije odozgo na dole i vlasti čoveka nad čovekom. Društvo u kome će svi moći da ostvare svoje potencijale, bez prepreka koje pred svakoga ko živi od svog rada postavlja kapitalizam, imperijalizam, rat, država i crkva”, objašnjavaju iz ASI. 

Ipak, prema njihovom mišljenju, niko ne zna koliko je moguć anarhizam u smislu potpune društvene transformacije.

,,Anarhizam, kao ideja, nema samo zadatak socijalne transformacije, već je to i vid vežbanja nehijerarhijskog organizovanja društva i izgradnje struktura po principima jednakosti i ravnopravnosti”, dodatno su pojasnili iz Anarhosindikalističke inicijative.

Oni tvrde da je nesumnjivo da su boljševici mnogo uradili na kompromitovanju ideje komunizma, s tim što, ipak, ne misle da je rješenje u ,,bjekstvu od ideološke konfuzije”, već u suočavanju i njenom razrješavanju.

,,Komunizam označava besklasno bezdržavno društvo u kome je sloboda svakoga pretpostavka slobode svih i u kome su svi u stanju da dosegnu svoje pune potencijale. Sa druge strane, ono što smo videli u istočnoj Evropi i Aziji su iskustva boljševičkog eksperimenta, tzv. faze u putu ka komunizmu, tj. faze koju ni sami boljševici nisu predstavljali kao komunizam”, mišljenja su oni.

Zato je, nastavljaju, anarhija, odnosno pravi komunizam, mnogo realnija i teoretski i praktično ostvarivija društvena ideja, nego mir i sreća u ovom ,,svetu eksploatacije, kojim upravljaju kapitalistički krvoloci koji nas ovih dana sve teraju u rat”.

Anarhija – vječito strašilo

Riječ anarhija se upotrebljava u različitim kontekstima i, generalno, ima različitih varijacija. U ideloškom smislu, ovaj pojam počinje se koristiti u devetnaestom vijeku, ali i danas riječ ima različita značenja. To, navode iz ASI, ,,ne znači da ona nisu ispravna samo zato što anarhizam, u ideološkom smislu, ima svoju jasnu definiciju”.

,,Etimološki, znači bez hijerarhije, ali vladajuće strukture vekovima pokušavaju da je obesmisle i ocrne povezujući je sa neredom, haosom, nasiljem i slično”, ističu iz Anarhosindikalističke inicijative.

Međutim, anarhija je, pričaju oni, ideologija koja teži vrlo uređenom društvu.

,,Zato pokušaji da se postavi u negativne kontekste govore o tome da države i kapitalistička elita, u anarhističkim principima, vide veliku moć i potencijal za organizovanje radničke klase”, tvrde oni.

Iz tog razloga, oni ovaj problem rješavaju strpljivo i postepeno. Njihov pristup tome, samim tim što su anarhosindikalna organizacija, dosta olakšava postepenu demistifikaciju anarhizma.

,,Ostvarujemo komunikaciju sa radnicama i radnicima iz različitih industrija na društvenim mrežama i uživo, ispred fabrika gde delimo naš bilten Direktna akcija. Ljudi nam se javljaju i kada im gazde duguju zarade, pa zajedno sa njima organizujemo kampanje i akcije kojima se vrši pritisak na gazde da pomenute zarade isplate“, pričaju za Kombinat članovi ASI.

Kako kažu, kada je akcija uspješna, radnik ili radnica uviđaju da je neposredno i nehijerarhijsko organizovanje efektnije od priključivanja nekom ,,(žutom) sindikatu”.

,,Zbog toga ideološki rad dolazi kasnije, a praksa stvara svest. Naš stav je da za anarhističko delovanje nije neophodno da odmah poznajete teoriju anarhizma“, navode oni.

Anarhija i mediji

Mediji, pokazuje praksa, uvijek imaju onoliko interesovanje koliko im to, u nekom trenutku, odgovara, ili samo koliko je neka tema aktuelna.

,,Oni mediji koji se predstavljaju kao nezavisni, najčešće rade u interesu opozicije i država čija je ona poslušnica, te termine anarhizam i anarhija koriste za kritiku Vučićeve vlasti. Takođe, režimski mediji će istim izrazima opisivati proteste i druge akcije partijske opozicije”, pojasnili su iz ASI.

Stoga, savjetuju oni, u obzir se mora uzeti ,,da su mediji dio kapitalističke i državne propagandne mašine, kao i da se, u tom smislu, ne treba previše oslanjati na njih”.

,,Veći saveznik umeju da budu manji, lokalni portali koje vode usamljeni entuzijasti. Svakako, društvene mreže i drugi savremeni vidovi informisanja pomažu nam u širenju sopstvene propagande, te stvaranju pozitivne slike o anarhizmu i kontroli pomenutog“, kazali su nam oni.

Anarhisti su, uglavnom, getoizirani i, na neki način, izopšteni kao cjelina. S jedne strane, pomenuta izopštenost iz društva je opravdana realnim strahovima – od zatvora ili drugih posljedica po život pojedinca. Ipak, ona se, smatraju naši sagovornici, javlja i kao posljedica potrebe da se zatvaramo u svoje „čiste” i bezbjedne anarhističke krugove, gdje možemo do smrti da ,,intelektualizujemo svoj rad”.

,,Naše iskustvo je pokazalo da je ovo potrebno za bolji fokus na ciljeve organizacije. Treba da iskoristimo i to što smo, kao radnice i radnici, svakako integrisani u društvo te da, pre svega, svoju borbu ispoljavamo u svom najbližem okruženju – na svom radnom mestu i u kraju u kome živimo, ili bilo gde gde trpimo diskriminaciju, eksploataciju, nejednakost, nepravdu”, smatraju članovi ASI.

ASI – pristup i djelovanje

Anarho-sindikalistička inicijativa sebe opisuje kao revolucionarno-sindikalističku organizaciju, koja priroitet u radničkoj borbi stavlja na organizovanje borbenih, nehijerarhijskih sindikata.

,,Neophodno je da se organizujemo bez sindikalnih birokrata i vođa koji mogu da odlučuju u ime drugih, jer je to proveren i siguran put u korupciju i ucenjivanje pomenutih lidera, te, samim tim, izdaje radničkih borbi i interesa, što svakih nekoliko meseci imamo prilike da vidimo u štrajkovima i protestima radnika koje predvode takvi, žuti sindikati“, apeluju oni.

Zato je organizovanje na radnom mjestu ključno jer nam, kako kažu, daje sve potrebne alate za borbu.

,,Vladajuća klasa živi od eksploatacije našeg rada, no organizovanom borbom na radnim mestima i uskraćivanjem profita gazdama anarhosindikalističkim metodama – štrajkovima, blokadama i sabotažom, možemo da ih primoramo da nam povećaju plate, smanje radno vreme i opterećenje, čime se znatno poboljšavaju uslovi rada i života”, kategorični su članovi ASI.

Odatle je, kazali su nam, sve pitanje rada na organizovanju i povezivanju.

,,Kada se organizujete sa kolegama na poslu, sa prijateljima, ili sa drugaricama i drugovima iz sindikata i ostvarite pobedu – ona vam pruži praktični dokaz vaše moći. Prve pobede mogu biti ‘lake mete’, kao što su neisplaćen prekovremeni rad, nepostojanje godišnjeg odmora, ili neke druge neispunjene zakonske norme“, savjetuju oni.

Ali, upozoravaju, bitno je znati da se anarhisti ne oslanjaju na zakon, niti se njime u zahtevima svoje borbe ograničavaju, ali ga koristimo kao alat kada god nam to odgovara.

,,U ovakvim situacijama, često su javne kampanje ili protesti ispred firme dovoljni za rešavanje problema i prve pobede, nakon kojih entuzijazam treba iskoristiti za organizovanje novih borbi. Takođe, informisanje i širenje vesti o borbama i pobedama drugih radnika, u zemlji ili svetu, služi kao bitan podsticaj i inspiracija za organizovanje”, zaključuju iz Anarhosindikalističke inicijative. 

Nastaviće se…