Italija je prije nekoliko dana uvela kontrole svojih granica sa Slovenijom i Austrijom zbog promijenjene bezbjednosne situacije u Evropi i na Bliskom istoku za koju ministri spoljnih poslova članica Evropske unije teško pronalaze zajedničke odgovore i potencijalna rješenja, pogotovo po pitanju eventualnog humanitarnog primirja

Dok je na početku izraelsko-palestinkog konflikta, EU bila ambivalentna u odnosu na ratnu retoriku Izraela, a u nekim situacijama i afirmativna – fokusirajući se na Hamas kao izvor problema, a ignorišući patnju palestinskog naroda i izraelsku represiju nad stanovništvom u Gazi poslednjih decenija – danas neke zemlje EU, uvode kontrole svojih granica u strahu od trorizma i raznih vrsta odmazde. Takođe, pomenute zemlje, ispred EU kao bitnog geopolitičkog aktera, produžavaju agoniju na zaraćenom području jer ideje o humanitarnom prekidu vatre ili humanitarnom primirju nisu podjednako dobro prihvaćene u svim državama.

Italija već kontroliše granice

Italija je prije nekoliko dana uvela kontrole svojih granica sa Slovenijom i Austrijom zbog promijenjene bezbjednosne situacije u Evropi i na Bliskom istoku, a suština te privremene mjere je prevencija terorizma i organizovanog kriminala.

Kontrola će trajati do 30. oktobra, a za 2. novembar Italija planira sastanak s predstavnicima slovenačkihh i hrvatskih vlasti u Trstu na kojem će razgovarati o graničnim kontrolama, javila je austrijska novinska agencija APA.

Za nadzor granice sa Slovenijom angažovano je dodatnih 350 policajaca i vojnika koji će pomagati tamošnjim snagama bezbjednosti. Italijanska policija nasumično zaustavlja uglavnom vozila sa zatamnjenim staklima, kombije i vozila koja mogu skrivati osobe ili predmete, prenijela je ANSA.

Kontrola će se na većim graničnim prelazima odvijati 24 sata dnevno, dok će na manjim biti sporadična.

Neslaganja oko humanitarnog prekida vatre

Ministri spoljnih poslova članica Evropske unije teško pronalaze zajedničke odgovore po pitanju ratnog nasilja između Izraela i Palestine. Kako poručuju izvori iz EU, najproblematičnije je uskladiti stavove po pitanju prekida vatre i(li) primirja, odnosno dostavljanja humanitarne pomoći. Ova pitanja je inicirao generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Postoje velika neslaganja unutar EU u vezi sa tim da li i kako bi finansijska pomoć Palestinskim teritorijama trebalo da bude obustavljena ili revidirana.

Ideje o humanitarnom primirju ili prekidu vatre nisu bile jednako prihvaćene među državama članicama EU. Takođe nije bilo jasno šta ovi termini tačno podrazumijevaju i kako se razlikuju jedan od drugog.

Nekoliko zemalja je podržalo primirje, poput Slovenije. Ministarka spoljnih poslova ove zemlje, Tanja Fajon, pozvala je na ,,hitno humanitarno primirje” kako bi se stvorili koridori za dostavu pomoći civilima. Španija i Irska su takođe podržale zahtjev Generalnog sekretara UN.

Berbok tradicionalno na ratnoj nozi

Nasuprot Sloveniji, Španiji i Irskoj,  njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, kontroverzna političarka iz redova njemačkih Zelenih, uoči sastanka je bila rezervisana. Na pitanje o tome, rekla je da je borba protiv terorizma, koji je donio toliko patnje ljudima u Gazi, „od suštinskog značaja“.

Prilično negativan stav imale su i Letonija i Češka. Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski doveo je u pitanje ideju da se primirje može primijeniti samo sa Hamasom.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani bio je jasniji: „Ne možemo reći Izraelu da mu više nije dozvoljeno da se brani dok Hamas ispaljuje rakete na njegove gradove.“

Pomenuta dešavanja otvaraju pitanje da li se Evropa, koja je već počela da strahuje za svoje granice, svjesno ili nesvjesno svrstava na stranu koja je ne samo protiv terorističkog Hamasa, nego i protiv Palestine.

Ministri spoljnih poslova članica Evropske unije teško pronalaze zajedničke odgovore. To će morati da urade šefovi država i vlada EU na sastanku u Briselu krajem nedjelje