Uslijed poplave i, svojevrsnog, bombardovanja javnog prostora medijskim sadržajima koji su, uglavnom, po istom šablonu, sve veći broj ljudi sluša podcaste. Osim što su, u neku ruku, još uvijek nešto novo za naš diskurs, oni, za razliku od TV sadržaja, pružaju mogućnost svakom da nađe nešto za sebe, u mjeri u kojoj mu je potrebno.

Jedan od onih koji, u poslednje vrijeme, privlači sve veću pažnju, svakako, jeste ,,Lobotomija” podcast, koji uređuje i vodi Darko Mitrović – novinar, radio voditelj, stand up komičar, dizajner i ilustrator.

Kako je, na samom početku razgovora za ,,Kombinat”, kazao Mitrović, podcastingom se, na neki način, započeo baviti prije 10 godina.

,,Kad bolje razmislim, na neki način, sa podcastom sam krenuo pre deset godina. Nekad smo to zvali ,,syndicated radio”, ali je to, zapravo, bilo ništa drugo do današnji podcast, ili makar njegovi počeci. Njega su ljudi mogli da slušaju i online, ali i na preko 27 radio stanica širom Srbije. Čuli smo se i u regionu, tako da je jedina razlika to što nas, tada, nije bilo na You Tube-u, ili podcast platformama koje su se ovde pojavile dosta kasnije”, prisjetio se Mitrović.

Utrkivanjem u kvalitetu opreme – podcasti se pretvaraju u cirkus

Prema njegovim riječima, ljudi u regionu, još uvijek, nemaju dovoljno razvijenu naviku da slušaju podcast-e.  

,,Podcasti u Americi su, uglavnom, u audio formatu, a ekspanzijom You Tube sadržaja je sve to otišlo u sasvim drugu dimenziju, gde su podcasteri počeli da se utrkuju sa gejmerima, jutjuberima, radio zvezdama, mejnstrim medijima… Odjednom su, svi, počeli da troše novac na mikrofone, kamere, opremu, zapravo – napravio se čitav jedan cirkus od nečega što je prvo uništeno, a zatim stvarano to isto, samo gore.”, primijetio je on.

Mitrović je mišljenja da se, danas, nešto slično dešava i u umjetnosti, književnosti, muzici i, uopšteno govoreći, kulturi jer se ,,pišu neke nove knjige, stvara neka nova slika čovečanstva koje nije svesno da umire”.

,,Podcast znači – sloboda! Ali, da se razumemo, ni to nije sasvim tačno. Ovde ljudi podcast doživljavaju kao televiziju. Smatraju da on treba da bude edukativan, ukalupljen, pri tom ne shvatajući da postoji bezbroj varijanti i podkategorija. Na kraju krajeva, sve zavisi od onog koji prozivodi sadržaj”, kategoričan je ovaj podcaster.

Podcast pokrenuo nakon napuštanja posla na TV-u

Njegova ,,Lobotomija” sa radom je, zvanično, započela u septembru prošle godine, kao njegov odgovor na ,,ludilo koje je metastaziralo”.

,,Lobotomija je nastala kao moj odgovor na ovo ludilo koje je metastaziralo. Mnogi su me pitali zašto sam ga tako nazvao, kada ono što prikazujem ne prati značenje te reči. Eto, upravo zato! Nama je već odstranjen deo korteksa, mi jesmo lobotomirani, ali toga nismo svesni. Isprali su nam mozgove politikom, mržnjom, tzv. slobodnim medijima koji rade za državu. Prikazuju nam samo ono najružnije od svega, a ja pokušavam da sastavim komadiće te slagalice i ono malo normalnog što je ostalo od nas”, pojašnjava Mitrović.

Podcast je, priča on, pokrenuo jer je napustio televiziju, odnosno korporaciju za koju je radio.

,,Podcast sam pokrenuo jer sam napustio televiziju, odnosno – korporaciju za koju sam radio. Izvini(te), ali o njima ne želim da pričam. Smučili su mi se. U početku sam imao ogromnu podršku slušalaca, gledalaca koji su poštovali moj rad, bunt i dve decenije provedene u medijima, prkoseći sistemu, Vučiću, nepravdi, boreći se za malog čoveka.  Jedan broj tih divnih ljudi mi je pomogao da stvorim ‘Lobotomiju’. Nije nešto – ali je moje. Doduše, očekivali su da ću nastaviti da pričam o Vučiću, njegovim Peaky Blajndersima i tim stvarima. To sam prerastao. Dosta je bilo toga. Zatim je ta podrška postajala sve tanja i tanja”, priča za ,,Kombinat” Mitrović.

Lobotomija nije za svakog

Ovaj radio voditelj i komičar je stava da ,,Lobotomija” nije za svakoga jer nije ,,mejnstrim” već, u značajnoj mjeri, alternativa i avangarda, ,,koliko god to neko želeo da prizna ili ne”.

Na kraju krajeva, dodaje, kao stari panker dužan je da oživi taj bunt.

,,Jbg! Sad sam ‘kenselovan’ i društveno neprihvatljiv, ali, na kraju krajeva, to sam oduvek i bio. Čak mi je i drago što je tako, jer da mi oni aplaudiraju – to bi me zabrinulo”, prokomentarisao je on.

Zbog toga, ističe, bira da ostane svoj.

,,Ako neko ukapira šta želim da kažem – ukapira, ako ne – j*bi ga. Danas je pank biti normalan, uljudan, vaspitan, kulturan, priseban i svoj. Osim toga, pank je i saslušati sagovornika, prikazati i neke lepe strane sveta, negovati najbolje moguće ljudske osobine. To je moj svet koji sam stvorio i emisija u kojoj nisam dužan da robujem tragičnim i konvencionalnim pravilima. Nekad smo gajili i obožavali tu estetiku ružnog, naravno, da bi privukli pažnju, danas osećam potrebu da radim suprotno”, dodaje Mitrović. 

Nema vremena za trivijalnosti

Iz tog razloga, smatra on, (čovjek) nema vremena bi ga trošio na neke ružne i manje ružnije trivijalnosti.

,,Ne zatvaram oči pred ovim bezumljem, samo odbijam da učestvujem i doprinosim stvaranju još većeg haosa. Dosta mi je više tog sr*nja i demagogije. Ponekad želim da se zabavim u podcastu, nasmejem i gosta i publiku, a ponekad da naglasim koliko nam je malo vremena ostalo i da nemamo taj luksuz da gubimo vreme na trivijalnosti koje će, sutra, biti davno juče.”, izjavio je Mitrović.   

On priznaje da je, u poslednje vrijeme, pomalo infantilan, te da sve i svašta može da zaokupi njegovu pažnju i dobije svoj prostor.

,,Sve i svašta može da zaokupi moju pažnju, dobije svoj prostor – ako ja to želim – ali isto tako, kada se dovoljno izigram, u stanju sam da se prebacim na nešto sasvim deseto, bez da se okrenem unazad. Ja se bavim ljudima. Oduvek sam se i bavio čovekom, njegovom metafizikom. Onim sakrivenim iza maski, šminke, fasada, frustracija, gneva… Kopam duboko i tu nailazim na sve i svašta”, približio nam je on.

Oni koji nisu u stanju to da shvate, naglašava Mitrović, ga i ne zanimaju.

,,Ne mogu baš svakoj budali da objašnjavam zašto je budala. Ja se bavim ljudima. Oduvek sam se i bavio čovekom, njegovom metafizikom. Onim sakrivenim iza maski, šminke, fasada, frustracija, gneva… Kopam duboko i tu nailazim na sve i svašta. Oni koji nisu u stanju to da shvate me i ne zanimaju”, navodi on.

Umjetnost i estetika, ipak, dominiraju u njegovim podcastima, valjda i delom zbog toga jer se i sam bavi umjetnošću.

,,Nemam Likovnu akademiju, nisam izlagao u Sačiju ili Viktorija Miro galeriji – ali se smtram umetnikom. Ionako te posh škole ne čine nikoga većim ili manjim umetnikom, umetnikom uopšte. Što bi rekao jedan od mojih omiljenih slikara Klimt – Umetnost je linija oko tvojih misli”, kategoričan je Mitrović.

Tih linija je, opaža on, svakim danom sve više oko njegovih misli.

,,(…) i nekako uspevam da ih sagledam, vidim jasno. Volim svaku tu liniju, jer me ona čini mislenim bićem. Najviše volim kada uspem da ih prenesem na papir, artikulišem kroz reči ili emociju”.

Nakon godinu dana od kada je napustio televiziju, kaže, živi potpuno drugačije.

,,Noć je moje vreme. Tada najbolje funkcionišem. Tada počinje život kod nas u porodici. Neko će to smatrati naopakim i pogrešnim, ali mi to smatramo oslobađajućim i normalnim. Tada crtam, ilustrujem, stvaram, montiram snimljene epizode, slušam muziku, gledam serije, slušam podcaste tragam, preispitujem sebe… Tada je. nekako. najmirnije. Ponekad vozim skejt noću i uzivam u tišini mraka. Možda se, nesvesno ili svesno, sklanjam od ljudi koji su me povredili. Shvatio sam da je mrak moj saveznik. Tada postajem senka. Ja sam nešto kao Brus Vejn za siromašne”, šaljivo primjećuje Mitrović.

Pored toga, noć je za njega, između ostalog, pravo vrijeme za slušanje drugih podcasta.

,,Nemam određene podcaste koje redovno pratim. Volim da istražujem, otkrivam neke nove, sakrivene iza trendinga i predloga jeb*nog You Tube algoritma. Ponekad slušam ove edukativne, ponekad mi prijaju ovi gde se okupi ekipa i prosto se dobro provode pričajući o nekim nebitnim stvarima. Malo komedije, smeha i boje u ovom sivilu nikog nije ubilo”,

Danas, smatra on, svi sve shvataju i doživljavaju i suviše lično i smrtno ozbiljno, a ponajviše sebe.

,,To je najopasnije. Kad se usisaš da svet postoji zbog tebe. Opustite se ljudi, svi ćemo uskoro biti samo statistički podatak. Neko pre, neko kasnije”, rekao je on.

Ljudi postaju zombiji

Ime za svoj podcast, ,,Lobotomija”, tvrdi on, odredilo je to što su ljudi postali zombiji.

,,Šetamo bez mozga, sa ispruženim rukama i pokušavamo da inficiramo sve oko sebe. Ti naši mali mozgovi su sprženi, samo postojimo u prostoru i krećemo se tamo gde nam oni pokažu prstom. Dokle god verujemo u poštenog političara i pastira – koji će nas izbaviti i povesti na pašnjake koje nismo još uvek opustošili – biće tako. Eto zato Lobotomija.”, jasan je Mitrović.

Nakon godinu dana, priznaje, zadovoljan je dosadašnjim uspjehom ,,Lobotomije”.

,,Zadovoljan sam dok god postoji i jedan čovek koji će slušati to što imam da kažem. Ja se ne ložim na rejtinge, share-ove. Ja ljude posmatram mnogo dublje i poštujem ih. Oni za mene nisu broj, niti statistika. Oni, naravno, nekako uvek izaberu one koji s*ru po njima, ali to je naša tradicija”, tvrdi Mitrović.

Ipak, kako ističe, on se za sada samo još zagrijava.

,,Ostale obaveze mi ne dozvoljavaju da se podcastu posvetim u potpunosti ali kada krenem, ništa me neće zaustaviti. To sam pokazao već nekoliko puta. Ne govorim ništa bez pokrića”, priznaje on.

Recept za opuštanje gostiju – biti aktivan učesnik u razgovoru

Osim što je podcast, po prirodi, opuštena forma razgovora, ono što se da primijetiti jeste da Mitrovićevi gosti, gotovo uvijek, budu opušteniji i neposredniji, što jako pozitivno utiče na publiku koja prati ,,Lobotomiju”. Recept je, otkriva Mitrović, samo biti aktivni učesnik u razgovoru

,,Da bi gost proradio – moraš i ti da proradiš. Ja, jednostavno, umem sa ljudima, iako svi misle suprotno. Ljude, u ovom slučaju goste, stvarno slušam i razgovaram sa njima. Prekidam ih, učestvujem u razgovoru. Jednostavno -moraš da kreneš iz ličnog ugla i ispričaš nešto o sebi, da bi se i taj neko preko puta tebe opustio i otvorio“, objašnjava on.

Summa summarum, uglavnom, jeste i što ,,Lobotomija” nije klasičan intervju, već razgovor.

,,Ali slagao bih kada ne bih rekao da je to i deo moje ličnosti i karaktera, svakako. Volim da pričam sa ljudima i oni sa mnom. Iza mog mraka i mizantropije krije se stidljivi filantrop”.

Vrijeme klasičnih TV voditelja je prošlo

Sve veća popularnost podcasta, u svijetu i kod nas, primjećuje Darko, dokaz je da je vrijeme voditelja – koji, unaprijed, imaju spremnu listu pitanja i od nje ne odstupaju ni za živu glavu – davno prošlo.

U ,,Lobotomiju”, uglavnom, poziva ljude koji imaju šta da ispričaju.

,,Ponekad pozovem nekog iz čiste znatiželje, pružajući mu šansu ne da bi meni pokazao ko je i šta je, nego publici koja ga je, možd,a videla drugačije, ili pogrešno. Bitno mi je da li je neko dobar čovek, ne mora da bude poznat publici ali mi teško da želimo da upoznamo neke nove ljude, pružimo im šansu, navikli smo da slušamo jedne te iste priče od jednih te istih ljudi. Kod mene gosti obavezno otkriju nešto što nigde drugde nisu. To je privilegija i velika čast”, ispričao nam je Mitrović.

Osim podcasta, po njegovom mišljenju, alternativa za nezdrave i toksične medije kojih je, svjedoci smo, sve više u cijelom regionu, treba biti eskapizam svake vrste. 

,,Porodica. Mikrokosmos. Odj*bati pogrešne ljude iz svog života je pola zdravlja. Što manje vremena na Tviteru, Facebook-u. Priroda. Ljubav. Što više seksa. Ugasite je*ene televizore i izadjite napolje. Postoji čitav jedan svet. Šetajte, putujete ako imate novca, ako ne – iskokajte kokice i gledajte lepe filmove sa srećnim krajem. Ne gubite vreme na gubavce koji vam govore da ste nebitni, da okrećete glavu od problema. Eskapizam i jeste rešenje kad već nemamo m*da da stvar rešimo, onako kako treba, jednom – za svagda. poručuje on.

Lobotomija: radio-edit

U narednom periodu on priprema radio edit verziju ,,Lobotomije”.

,,Nekoliko puta sam najvljivao „Lobotomija: Radio-edit“ verziju, sa naglaskom na „Povratak korenju“. Taj podnaslov je okosnica svega i ima dvostruko značenje, ali to je plan. Moj reset će biti na stara podešavanja. U celu priču ubacujem i jedinu osobu koja je ostala sa mnom u ovom zlu, Sandru. Vrlo je duhovita, visprena, ona i ja funksionišemo fenomenalno”, otkriva Mitrović.

Dalje, nastavlja on, planira ,,kombo videa i radija”.

,,Neku našu međusobnu zaj*banciju, goste, društveno-socijalna naklapanja i to sve u jednom pakovanju. Najbitnije je to što sam odlučio da se vratim. Vratim u potpunosti. Dosta sam ćutao i gledao ovaj sunovrat”, nastavio je on.

Za sada, to će biti dostupno njegovim Patreon-ima, ,,ali ko zna šta nosi dan a šta noć”.

U svakom slučaju, otvoren je on do kraja, najvažnije što je naučio jeste da smo svi prolazni.

,,Ne pravim dugoročne planove. Tako me je naučio život. Prolazni smo, potrošni i vrlo ranjivi. Živim u sadašnjosti. Evo, pitajte ove moje iz banke, ako meni ne verujete”, zaključuje, kroz osmijeh, Mitrović razgovor za ,,Kombinat”.