URA pozvala na sastanak, URA bila domaćin, URA prihvatila da bude na jedinstvenoj listi, URA ponudila da izađe sama na izbore pored ostale opozicije na jedinstenoj listi, URA ponudila da ne izađe na izbore uopšte a da ostatak opozicije izađe na jedinstvenoj listi, i posle svega URA je sabotirala dogovor?
Front prihvatio sve opasno agresivne zahtjeve Demokrata koji su bez sumnje upućeni samo s ciljem da budu odbijeni, i na taj način satjerao Demokrate u ćošak iz kog oni izlaze s opravdanjem da URA neće na jedinstvenu listu?
Kao partiji koja „bilježi konstantan rast“ Demokratama se uprkos partijskom sloganu ne žuri do pobjede, a nemaju ni neki problem s podjelama u opoziciji.
Očigledno je da sebe vide kao buduću vlast u državi, a statistika im to potvrđuje, tako da mogu potpuno relaksirano da čekaju još 4, 8 ili 12 godina da „konstantnim rastom“ dođu u poziciju da ili samostalno ili u koaliciji čiji će biti neprikosnoveni vođa pobijede na izborima. A do tad posle svakih izbora i novog „rasta“ šampanjac i torta, dok napaćeni narod doživljava još jedno sve bolnije razočaranje.
Ali nije Demokratska Crna Gora silom ili krađom došla do svog „konstantnog rasta“ već ogromnom podrškom naroda. Jakim ili, kako se to često govori – tvrdim biračkim tijelom.
Pitam se kakav koktel emocija doživi glasač Demokrata kada nakon što DPS pobijedi na izborima gleda Demokrate koje slave, otvaraju šampanjac i sijeku tortu. Ali ne samo glasač Demokrata nego i bilo koje druge opozicione stranke koja na isti način slavi još jednu pobjedu DPS-a.
S obzirom na „konstantan rast“ jasno je da su glasači zadovoljni jer je njihova partija dobila više mandata od mnogih drugih, iako oni od toga nemaju ništa: dalje će sutra morati na onaj isti posao na kom su lišeni svih prava i plaćeni 300€, i država će i dalje da tone u mrak. Ali njihova partija je najjača! I glasaće je opet da bude još jača!
Hmm… Na glasača koje partije me ovo podsjeća?
Za to što nemamo jedinstvo opozicije nije kriva čak ni Demokratska Crna Gora, jedinstvo nemamo jer narod Crne Gore za njega nije spreman. Sve dok glasači opozicije budu gledali na svoje stranke isto onako kako glasači vlasti gledaju na svoje nema budućnosti za ovu zemlju. Dok ne budu svjesni da najveći kritičari rada neke stranke treba da budu upravo oni koji su za tu stranku glasali upravo oni treba da je pozivaju na odgovornost.
U Crnoj Gori se smatra nečasno promijeniti stranku koji podržavate, „A to je onaj je što je svaku stranku promijenio“ se kaže i za čovjeka koji samo glasa drugu opozicionu stranku bez ikakve koristi od toga. A zbog takvog mentaliteta može da se ima „konstantan rast“, jer se u Crnoj Gori glasač lakše dobija nego gubi.
Da se ispred prostorija URE za vrijeme sastanka opozicije okupilo i 100 glasača tih stranaka dovoljno bi bilo da ih vrate nazad unutra dok se ne dogovore, ali nije – okupilo se 5.
Zašto kažu biračko tijelo? Pa zato što glave nema.
Urednik i autor Kombinata
