,,Stanovništvo izloženo zagađenom vazduhu ima manju otpornost na COVID‐19, a aerozagađenje  može  dovesti  i  do  pogoršanja  simptoma  koronavirusa,  pokazuju  istraživanja  sprovedena  od  početka pandemije“, saopštili su iz NVO Ozon iz Nikšića. Zapadni Balkan godinama je jedan od regiona sa najlošijim kvalitetom vazduha u Evropi. Gradovi  ovog  regiona  često  zauzimaju  i  prva mjesta  na  listama  najzagađenijih  u  svijetu.

Kako javljaju iz Ozona, kada  se  lošem  kvalitetu vazduha doda i globalna pandemija COVID‐19 koja je apsolutno obilježila protekle dvije godine i još traje – rezultat je dodatno povećan broj respiratornih oboljenja i veća smrtnost.

Iz ove organizaciej podsjećaju da se od samog početka globalne pandemije pojavljuju istraživanja i studije koji povezuju povećan broj oboljelih i smrtnih slučajeva usled COVID‐19 u regionima u kojima je vazduh zagađeniji.

,,Ipak,  da bi se jasno utvrdilo da zagađenje vazduha doprinosi riziku od smrti od COVID‐19, potrebne su  dugoročne epidemiološke studije koje bi uzele u obzir mnoge faktore, a takvi naučni radovi su i dalje  u izradi“, navodi se na zvaničnom sajtu NVO Ozon.

Do  sada  su  ispitivanja iz  Kine, Engleske, SAD, Njemačke, Holandije i Italije  pokazala  da  pojačano  aerozagađenje može da utiče na povećanje broja oboljelih, ali i na povećanu smrtnost od COVID‐ 19 [1]. Ispitivanje u Njemačkoj pokazalo je da rast koncentracije PM10 čestica povećava smrtnost oboljelih od COVID‐19 koji imaju preko 80 godina, i to za 30 odsto kod muškaraca i 35 odsto kod  žena.[2]

Kada se ovi podaci uporede, dolazi se do zaključka da aerozagađenje povećava smrtnost od COVID‐ 19 u svijetu za 15 odsto, a u Evropi za 19 odsto [3].

Glavni činilac aerozagađenja su praškaste materije (PM), a porast njihove koncentracije od jednog  mikrograma po kubnom metru povećavaju smrtnost od COVID‐19 za 11 odsto [4].

Tokom pandemije,  78 odsto zaraženih bilo je iz pet regiona sa najvećom stopom zagađenja vazduha.

Zagađenje  vazduha  je  najvažniji  faktor  koji  utiče  na  težinu  bolesti  i  smrtnost  od  COVID‐19.  Broj  hospitalizacija raste za skoro 100 odsto u slučaju gdje je koncentracija PM 2,5 povećana za 20 odsto.

Navodeći većinu istraživanja (linkovi na kraju teksta), iz Ozona, napominju da praškaste materije dolaze do najsitnijih djelova plućnog  tkiva i izazivaju oštećenja krvnih sudova.  Visoka  stopa  zagađenosti  vazduha  dovodi  do  lakšeg  širenja  COVID‐19u  plućima,  izazivajući  teža  zapaljenja i stvaranje sitnih trombova.

Nažalost, za region Zapadnog Balkana još uvijek ne postoje relevantne studije i istraživanja, što nas  sprječava da ponudimo konkretne podatke. Velika je vjerovatnoća da se ovi podaci ne bi razlikovali u  slučaju ovog  regiona, čak postoji pretpostavka da bi bili lošiji. I bez uticaja pandemije COVID‐19,  zagađen vazduh u regionu na godišnjem nivou izazove više od 30 000 slučajeva prerane smrti.

Kako do bolje epidemiološke situacije i čistijeg vazduha na Zapadnom Balkanu?

Iako svakodnevno  raste  broj  naučnih  studija  o  vezi  zagađenja  vazduha  i  COVID‐19 u svijetu, iz Ozona apeluju da je neophodna izrada barem jedne, a po mogućnosti i više studija koje bi analizirale vezu između aerozagađenja i  COVID‐‐19 u regionu Zapadnog Balkana.

,,Ovakva ispitivanja moraju biti precizno planirana i izvedena,  da bi se mogli donijeti adekvatni zaključci i predlozi mjera“, kazali su iz ove organizacije.

Naravno, pri predlaganju mjera neophodno je uzeti u obzir i stanje zdravstvenih sistema zemalja Zapadnog  Balkana.  Tokom  pandemije  su  se  širom  regiona  pokazale  posledice  manjka  bolničkih  kreveta,  imigracije  ljekara  i medicinskog  osoblja,  nedostatka  respiratora  i  druge  opreme,  kao  i  sveopšteg  neulaganja.  U  trenutku  u  kom  su  pogođene  i  pandemijom  COVID‐19,  pritisak  na  ove  krhe  zdravstvene  sisteme  često  prelazi  maksimum. 

Samim  tim,  neophodan  je  veći  stepen  učešća  predstavnika sektora zdravstva u procesima donošenja odluka, kako bi se osigurala pravovremena  integracija zdravstvenih mjera u politike usmerene ka zaštiti životne sredine.

S tim u vezi, iz Ozona smatraju da bi Vlade zemalja Zapadnog Balkana morale da reaguju i povećaju efikasnost u sprovođenju zakona i odluka u oblasti zaštite životne sredine radi ostvarivanja veće zdravstvene i ekonomske koristi za  sve  građane.

,,COVID‐19  će  u  jednom  trenutku  biti  prošlost,  ali  zagađenje  vazduha  ne  smije  da  ostane  stara  „normalnost”.  Pravovremena  reakcija  podrazumijeva  integraciju  mjera  za  unapređenje  kvaliteta  vazduha u javne politike i planove oporavka od pandemije COVID‐19 u skladu s obavezama iz Zelene  agende za Zapadni Balkan, koje su sve države prihvatile“, jasni su iz Ozona.

,,Moramo  razvijati  regionalne  multisektorske  politike  koje  će  obuhvatati  i  unapređenje  životne  sredine  i  unapređenje  javnog  zdravstva,  jer  ovakvi  problemi  zahtjevaju  zajedničko,  regionalno  rješenje“, zaključeno je u saopštenju.

Izvori:

[1].  Isphording, Ingo E. and Pestel, Nico, Pandemic Meets Pollution: Poor Air Quality Increases Deaths by COVID-19 (2020). CESifo Working Paper No. 8495, Dostupno na: SSRN: https://ssrn.com/abstract=3680352  )

[2]. Pozzer A,Dominici F,Haines A,Witt C,Munzel T.Lelieveld J, Regional and global contributions of air pollution to risk of death from COVID-19, Cardiovascular Research(2020),116:2247-2253, Dostupno na: https://academic.oup.com/cardiovascres/article/116/14/2247/5940460

[3].  Bhandary N., Air pollution a co-factor in COVID-19 mortality

[4].  X Wu, R C Nethery, M B Sabath, D Braun, F Dominici, Air pollution and COVID-19 mortality in the United States: Strengths and limitations of an ecological regression analysis, Sci Adv.2020:6,4,novembar 2020. Dostupno na: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33148655/ )