Klasična podjela na ljevicu i desnicu, kao i istorijska nužnost da se ta relacija prevaziđe, izdvajaju anarhiste iz ovog, dosta klišeiziranog i površnog, pogleda na društveno-političku zbilju svijeta i procesa koji se, neumitno, odvijaju i odražavaju na svaki segment našeg bitisanja.

U svrhu osvjetljavanja anarhističkih tradicija našeg prostora, sagledavanja današnjih procesa – sa Bakunjinsko-kropotkinovske tačke gledišta – donosimo vam drugi, poslednji u nizu, razgovor sa članovima (imena poznata redakciji) Anarhosindikalističke inicijative (ASI) iz Beograda.

Alhemija anarhije na Balkanu

Balkan je, kako tvrde naši sagovornici, u odnosu na jugoslovenski prostor daleko izloženiji anarhističkoj tradiciji. Tako su, prije Drugog svjetskog rata, najveći dio radničkog pokreta u Bugarskoj činili anarhisti, dok je anarhistički pokret u Grčkoj i dan danas veoma jak. 

Međutim, i u ovom dijelu Balkana su djelovali anarhisti i revolucionari vođeni tim idejama.

,,Anarhisti su učestvovali u prvim fazama radničkog pokreta, krajem XIX i početkom XX veka, na svim jugoslovenskim prostorima, a verovatno najpoznatiji u tom periodu, svakako, su mladići iz Mlade Bosne koji su, ubistvom Franca Ferdinanda u Sarajevu, izvršili tiranocid”, pričaju naši sagovornici iz Anarhosindikalističke inicijative (ASI).

Prema njihovim riječima, svi oni su, na suđenju koje je uslijedilo nakon atentata, svjedočili o svojoj inspiraciji anarhističkim idejama, dok neki od njih, poput Nedeljka Čabrinovića i Danila Ilića, bili su i direktno uključeni u rad anarhosindikalnog radničkog pokreta i angažovani na publikovanju djela anarhističkih klasika, poput Bakunjina i Kropotkina.

Naši sagovornici, takođe, podsjećaju i da su neki od naših anarhista učestvovali u španskoj revoluciji (1936 – 1939), dok su neki, naravno, učestvovali i u najslavnijem događaju u istoriji naroda (i narodnosti) bivše Jugoslavije – Narodnooslobodilačkoj borbi protiv fašizma.

,,Generalno, postoji tendencija – kod nekih levih organizacija – da se pretvore u kulturno-umetnička društva, koja svoju aktivnost svode na puko obeležavanje slavnih događaja iz naše revolucionarne prošlosti. Tu demenciju vidimo kao znak slabosti radničkog pokreta, koji nije u stanju da se suoči sa pitanjima današnjice i beži u lepšu prošlost”, kategorični su u ASI.

U tom smislu, slažu se oni, iako cijene primjere iz prošlosti i rade sve na prezervaciji naše revolucionarne istorije – zbog pouke i inspiracije – stava su da fokus revolucionara 21. vijeka mora biti borba protiv sistema danas, ovdje i sada. 

Anarhistički pogled na rat u Ukrajini

Kada je riječ o anarhističkoj perspektivi na sukob dvije imperije na teritoriji Ukrajine – Rusije i NATO – naši sagovornici iz ASI smatraju da je, za bilo koji pristup koji nastoji da predstavlja dosljednu anarhističku poziciju, važno da polazi od sledećih stavki: interes radničke klase naspram vladajuće klase, antidržavna perspektiva, antiimperijalizam i antikapitalizam.

,,Izostanak bilo kog od gore nabrojanih elemenata, u našoj analizi i delanju, naročito sad u situaciji rata u Ukrajini, nužno pretvara nas anarhiste u borce za interese naših neprijatelja – imperijalista, nacionalista, političara, buržoazije”, smatraju članovi ASI. 

Oni su stava da u Ukrajni danas imamo, isključivo, sukob između NATO eksponenta Ukrajine i Rusije.

,,Kao u svim ratovima, vođenim u interesu vladajuće klase, najveći gubitnik ovih pokolja širom sveta je radnička klasa. Jasno je da je tendencija ka ekspanziji NATO, najsnažnije i najagresivnije vojne alijanse na svetu, na Ukrajnu, kao i njegova podrška nesumnjivo nacifikovanom režimu – stvorenom nakon puča iz 2014. godine – u toj zemlji bila povod za napad Rusije na Ukrajnu, jer su time ozbiljno ugroženi interesi njene vladajuće klase. Takođe je očigledno da ovim ratom SAD disciplinuju EU, koja je zbog svojih ekonomskih interesa bila itekako spremna na saradnju sa Rusijom”, izjavili su za ,,Kombinat” oni

Zato, apeluju iz ASI, revolucionari moraju djelovati u interesu radničke klase, a ne ove ili one kapitalističke formacije.

,,Treba razumeti da, bez obzira na određene razlike među njima – koje ih u ovom ili onom segmentu boje lepšim bojama – borba protiv interesa radničke klase je zajednička svim kapitalističkim silama. Suočeni sa užasima rata. veoma je lako napraviti grešku i impotentno pozivati na mir. Međutim, kapitalistički mir nije mir. Takav mir je, zapravo, drugačije reklamirani rat protiv radničke klase”, tvrde oni.

Stoga, pričaju oni za Kombinat, ovoj situaciji dosljedna antimilitaristička pozicija podrazumeva preduzimanje direktnih napora za zaustavljanje kapitalističkog rata, ,,ali, istovremeno i preuzimanje kontrole nad situacijom u zemlji, te korjenitu promjenu društveno-ekonomskog sistema. tj. potrebno je organizovano vođenje klasnog rata”.

Budućnost anarhije u hi-tech kapitalizmu

Razmatrajući budućnost anarhističkog pokreta u high tech dobu, u javnom diskursu, uglavnom, nameću se i nadmeću perspektive dvije krajnosti.

,,Jedna od ovih perspektiva predstavlja pesimističan odnos prema razvoju i ulozi tehnologije u društvu, kao i njenom odnosu sa progresivnim idejama i pokretima. U pitanju je kritika, koja tehnologiju vidi kao nerazdvojni i sastavni deo kapitalističkog eksploatatorskog poretka, a samim tim i konzumerističkog društva, kao i uništavaoca prirode i svog živog sveta u njoj. Dakle, (visoka) tehnologija, prema ovoj perspektivi večni je instrument vladajuće klase i predstavlja neprijatelja protiv kog se anarhistički slobodarski pokret treba boriti”, pojašnjavaju naši sagovornici.

Druga perspektiva, dodaju oni, kada je odnos tehnologije sa anarhističkim pokretom u pitanju, može se označiti kao optimistična.

,,U pitanju je stav prema kom je tehnološki razvoj percipiran kao jedan od bitnih uslova ostvarenja anarhističkog ideala i funkcionisanja anarhističkog pokreta danas. Naš stav je bliži ovom drugom polu. Smatramo da je za pobedu anarhizma nad kapitalističkim eksploatatorskim sistemom potrebno iskoristiti sav “njegov’’ napredak i razvoj, u koji spadaju i nauka i tehologija”, jasni su članovi ASI.

Oni, kao veoma važno, podvlače da je u razvoju moderne nauke i tehnologije, od samih početaka, učestvovala radnička klasa, koju su kapitalistički proizvodni odnosi otuđili od svog rada.

Međutim, nastavljaju oni, tehnološki razvoj već prevazilazi postojeće proizvodne odnose u kapitalizmu i otima se iz kandži vladajuće klase, uporno tražeći reorganizaciju i modifikaciju postojećih društvenih odnosa.

,,Na taj način tehnolgija predstavlja jedan od bitnih elemenata koji postojeći ekonomski poredak gura u pravcu kapitalističkih kriza, koje gotovo uvek predstavljaju potencijal za promenu. Dakle, tehnologija nije problematična po sebi, već u službi vladajuće klase. Takođe, da bismo promenili ovaj društveni kontekst nejednakosti potrebna nam je (iako ne i dovoljna) tehnologija u cilju lakše i bezbedne komunikacije širom sveta, (rodne) ravnopravnosti, globalne umreženosti i koordinacije radnika i radnica, naoružanja, dolaska do tačnih i klasifikovanih informacija(…)”, pojašnjavaju iz ASI.

No, kako kažu, u krajnjoj instanci tehnologija je naš instrument do osamostaljivanja od vladajuće klase i postizanja većih šansi za prevlast u borbi sa njom.

,,U tom smislu, pesimistična perspektiva – kada je tehnologija u pitanju – radi na još većom otuđenju radničke klase od tehnologije, tj. njenog rada. Samim tim, za nas, predstavlja reakcionarnu ideološku poziciju koja, u trenutnom društvenom kontekstu, ima efekte koji su u interesu vladajuće klase”, kategorični su oni.

Mladi i anarhija

Anarhosindikalistička inicijativa, kroz svoje djelovanje i akcije, posebnu pažnju poklanja mladim ljudima. Ipak, optimistični su za budućnost čak i kada su mladi, kao što vidimo danas, pasivni za, manje-više, sve procese koji se odvijaju u društvu.

,,Mnogi u mladosti nisu suočeni sa eksploatacijom na radnim mestima, ali jesu na mnogim drugim aspektima života i priču bi trebalo koncentrisati na te teme”, dodaju članovi ASI.  

Zato, savjetuju oni, sa mladima treba biti strpljiv i razumljiv.

,,Ali ne treba ni previše brinuti ukoliko nisu zainteresovani za konkretne sistemske borbe, jer i njih, kroz nekoliko godina, čeka rad u kapitalističkom svetu, te i direktno suočavanje sa najdominantnijim oblikom eksploatacije; a tada će i njihovo razumevanje anarhizma i potrebe za sindikalnim organizovanjem same doći na površinu”, zaključili su iz Anarhosindikalističke inicijative.